Браниши на возилима делују као примарна заштита од оштећења приликом судара, а имају велики утицај на исход тестова судара. Према подацима НХТСА-е из 2023. године, новији системи браниша смањују трошкове поправке након споредних несрећа за око 38% у поређењу са претходним решењима. Ово се дешава зато што модерни браниши боље распршавају силу удара у односу на старије моделе. Када је реч о стандардима тестова судара, браниши чине око 15% укупне оцене која се даје возилима. Колико добро ови делови издрже судар једна је од главних ствари које испитивачи разматрају приликом процене безбедносних перформанси.
Савремена браништа су дизајнирана да подносе ударате на брзинама испод 5 миља на сат, истовремено штитећи оно што је најважније унутра у возилу. Она функционишу тако што распршавају енергију судара користећи неколико слојева специјалне пјене, контролисане металне шипке које се предвидљиво савијају, а понекад чак и хидрауличне амортизере на скупљим возилима. Када ови системи правилно обаве свој посао, спасавају ствари као што су фарови од уништења, одржавају радијаторе целе, и штите и важне низове сензора. Осигуравајуће компаније су заправо прилично пажљиво пратиле ове ствари. Њихови подаци указују на пад механичких проблема након судара за око 27 процената када систем браништа ради како је предвиђено. Заиста има смисла, јер поправка оштећених делова касније кошта новац.
Администрација за безбедност саобраћаја на магистралама у САД поставља правила за бампере која захтевају висину између 16 и 20 инча, као и отпорност на удар брзином од 2,5 миље на час при сударима на целој ширини и 1,5 миља на час при ударима у угловима, према стандардима FMVSS 581 из 1982. године. Али ево чега је интересантно данас: око 72 процента аутомобила који излазе 2024. године заправо значајно превазилази те основне захтеве, често их превазилазећи између 40 и 60%. Произвођачи добровољно надограђују своје конструкте, што показује како се аутомобилска индустрија почела кретати ка бољим карактеристикама безбедности, чак и када то више није законом захтевано.
Компаративна анализа из 2023. године 12 возила која су освојила награду IIHS Top Safety Pick+ показала је значајне разлике у перформансама међу класама:
| Класа возила | Просечан степен смањења силе удара | Разлика у трошковима поправке |
|---|---|---|
| Kompaktni SUV | 68% | $1,240 |
| Велики комби | 54% | $2,110 |
| Електрични хечбек | 72% | $890 |
Ова разлика у перформанси од 18% истиче напредак у науци о материјалима и интеграцији дизајна на новијим платформама.
Савремени системи браниша представљају инжењерске компромисе између заштите при судару, ефикасности материјала и очекивања потрошача. Њихова конструкција утиче на оцене сигурности, истовремено испуњавајући захтеве везане за цену, тежину и стил.
Добра конструкција браниша мора да подноси различите ситуације. За удесе на високим брзинама, потребно је јако структурно утврђење. Кад су у питању спори судари, боље делују материјали који апсорбују енергију. Такође је важно осигурати правилно функционисање са сензорима помоћи воzaчу које се данас често користе. Аутомобилски произвођачи сада праве браниште са више слојева. Почињу са густом пеном изнутра, затим додају полимерне плоче на врху и укључују челичне носаче испод. Ова комбинација значајно смањује трошкове поправке након мањих незгода на брзини испод 15 мила по часу, према истраживању IIHS-а из 2022. године, које показује смањење трошкова за око трећину.
Избор материјала одређује како браништа балансирају трајност и апсорпцију удара:
| Материјал | Апсорпција удара | Отпорност на корозију | Казна због тежине |
|---|---|---|---|
| Напредни полимери | Умерено | Visok | Nizak |
| Алуминијумске легуре | Nizak | Srednji | Srednji |
| Вишестепени челик | Visok | Nizak | Visok |
Plastični kompoziti sada dominiraju spoljašnjim delovima karoserije zbog odnosa energije i težine koji je 4,8 puta bolji u odnosu na hromirane branice iz devedesetih godina prošlog veka, dok se unutrašnje konstrukcije oslanjaju na čelike ekstremno visoke čvrstoće u ključnim zonama udara.
Trenutni talas dizajna jako teži ka onim elegantnim, nagibnim izgledima koji inženjerima zadaju glavobolje kada je u pitanju očuvanje bezbednosti pešaka, a istovremeno ispunjenje zahteva od 8 km/h za udar. Danas imamo sve više integrisanih senzora, kao i rešetke otvora koje su, prema podacima SAE-a iz prošle godine, približno 27% veće, što znači da proizvođačima trebaju jače tačke pričvršćivanja za sve komponente. A pogodite šta? Ove dodatne potporne konstrukcije obično povećavaju težinu prednjeg dela vozila između 5 i 6,8 kg. Ali nekako, uprkos svim ovim dodatnim komplikacijama, automobilski proizvođači uspevaju da postignu bolji protok vazduha oko vozila. Uspeli su da smanje koeficijent otpora na manje od 0,28, a da pritom nisu ni približili kršenju federalnih propisa o visini vozila.
Агенција за безбедност саобраћаја на магистралама САД (NHTSA) установила је 1982. године стандарде за одбојнике који захтевају заштиту између 16–20 инча изнад тла и отпорност при брзини од 2,5 mph за удесе у потпуном ширинском опсегу и 1,5 mph за удесе у угловима. Ови непромењени прагови дозвољавају разноврсне приступе испуњавању стандарда – од одбојника пуне дужине до делимичних заштитника – без стандардизованих тестова од 1987. године.
Застарели прописи не обухватају садашње ризике:
Proizvođači sami potvrđuju usaglašenost bez provere treće strane, što rezultuje 4,2 puta varijabilnošću izdržljivosti branika među najvećim brendovima (analiza Consumer Reports 2022). Samo Kalifornija i Havaji zahtevaju javnu objavu podataka o performansama branika, zbog čega 86% vozača u SAD-u без објективних поређења приликом бирања возила.
EN